Ukoliko planiraš da postaneš programer, razmisli o sledećem: da bi neko došao od juniora do seniora, pored 8 sati rada dnevno, 40 sati nedeljno, potrebno je 3-5 godina. To znači da je potrebno najmanje 10000 radnih časova da bi neko dospeo na profesionalni nivo.

Pretpostavimo, da učiš programiranje sve 4 godine u srednjoj školi. Da pojednostavimo, pretpostavićemo da je za programiranje predviđeno 100 časova godišnje. Na osnovu svojih iskustava, računaću da se časovi dele po principu 2+1, odnosno dva praktična časa na jedan teorijski čas. Praktični časovi iznose samo dve trećine od 100 časova. Za četiri godine srednje škole je to 66,6 x 4 = 267 časova. Ako računamo da je na višoj školi broj časova duplo veći, odnosno 200 – sve ukupno ćeš za vreme srednje škole i fakulteta provesti svega 801 školska časa programiranjem. Fali još dosta do 10000, zar ne?

To znači, da ćeš i nakon završetka studija biti daleko od željenog “kako dobro zarađuju programeri” posla. U današnje vreme visokoškolske i fakultetske diplome više nisu dovoljne da bi te bilo koja programerska firma shvatila ozbiljno – potrebno je da se baviš programiranjem i u slobodno vreme.

Ne želim da te uplašim – nije nemoguće postići cilj, naprotiv! Ali je potreban drugačiji pristup, nego u slučaju prosečnih poslova, budući da je i sam posao natprosečan.

Šta je potrebno? Znanje!

“Kako je moguće, da u školi ne mogu da steknem potrebno znanje? Rekao si da škola neće biti dovoljna.”

Nema baš puno logike, zar ne? Ali je rešenje lakše, nego što misliš!

Možemo da uzmemo jednostavan primer – sportiste.

“Usain Bolt je osam puta postao olimpijski šampion i jedanaest puta je osvojio svetsku titulu. Njegov talenat su otkrili na časovima fizičkog vaspitanja, ali je za uspeh bio ključan njegov trener, koji mu je pomogao i podstakao ga da se bavi ozbiljnije sportom.”

Primer je jako jednostavan i sport se ne može uporediti sa programiranjem, ali je poenta ista. Nije dovoljno osloniti se na školu i talenat – jako puno treba raditi samostalno.

Vežba, vežba, vežba.

Vežba.

Čak i profesionalni programeri imaju poteškoća sa praćenjem svih inovacija i trendova, a o nastavnicima, profesorima da i ne govorimo.

Svaki početak je težak, ali internet je nepresušan izvor lekcija i sadržaja u vezi programiranja.

Ja sam posle četiri meseca postao praktikant, a nakon još mesec dana sam već bio plaćeni sajtbilder, u četvrtom razredu srednje škole, pre mature.

Od tad radim i studiram na Visokoj tehničkoj školi u Subotici.

Daću ti nekoliko saveta za lakši početak:

1. Potreban ti je cilj!

Prvi korak: saznaj sve što možeš o poslu, upoznaj se sa pojmom frontenda i backenda, odluči, koji te više zanima. Nađi firmu, u kojoj bi želeo/la da radiš. (Koja slučajnost, mi baš tražimo nekoga, ko će se pridružiti našem timu! :D)

Ovo je jako važno, jer ako ne znaš, zašto radiš to, što radiš, nećeš imati dovoljno motivacije.

2. Nađi sebi projekat!

I ovo je jako važno! Programiranje ne možeš naučiti iz knjiga. I ja sam krenuo tako, što sam ispisivao pojmove, kao da se radi o školskom predmetu. Za mesec dana mi je dosadilo. Pola godine sam propustio i počeo sam ponovo da se bavim programiranjem kada sam našao sebi neki posao, neku zanimaciju. U prvi projekat možeš uključiti porodicu ili prijatelje. Ja sam prvi sajt napravio za svoju devojku. Sajt je bio jednostavan, sistem pitanja i odgovora, koji joj je pomogao u učenju. Ako nađeš sebi “klijenta”, moraš odrediti i rok – to će dodatno da te motiviše. Moja devojka se pripremala za maturu, pa je bilo bitno da sajt bude gotov pre mature, kako bi mogla da vežba.

3. Google!

Seti se, Google ti je prijatelj. Dok nisi u kontaktu sa nekom firmom i nemaš mentora, Google će ti biti najbolji savetnik.

Ukoliko ga koristiš pametno, Google ti može pomoći na putu do idealnog radnog mesta. Čak i senior programeri koriste svakodnevno Google. Ukoliko si početnik, sigurno nećeš naići na problem, kojim se drugi još nisu susreli. Mnoga tvoja pitanja već imaju odgovore na nekom od mnogobrojnih foruma. Možda ne nađeš odgovor posle prve pretrage, ali nemoj odustati, postoji odgovor, samo ga treba pronaći!

4. Budi kritičan prema sebi!

Svoj prvi sajt sam tri puta preradio. Tri puta sam krenuo iz početka – nije mi se svideo krajnji rezultat i bio sam siguran, da mogu i bolje. Kako sam proširivao svoje znanje, počeo sam da koristim sve ekstremnija rešenja, a sajt je sadržao sve više funkcija i vizuelnih elemenata. Nikad se nemoj zadovoljiti rezultatom svog posla – tako ćeš se konstantno razvijati, a kad jednog dana pogledaš svoje stare radove, nećeš verovati da si ih ti pravio. Ovo je sasvim normalno i pratiće te tokom cele karijere.

5. Pronađi kompaniju!

Bez obzira, da li si se odlučio za frontend ili za backend, ako misliš da poseduješ dovoljno znanja da bi te zaposlili, JAVI SE firmi!

Nije tako teško napisati poruku ili email, zar ne? A mnoge ipak samo ovaj jedan korak odvaja od pokretanja karijere.

Kad dobiješ senior programera, koji će ti biti mentor, koji će ti odgovoriti na sva pitanja i objasniće ti sve, što Google nije mogao da objasni, tvoj razvoj će se značajno ubrzati. Ja sam za dve nedelje mentoringa puno više napredovao, nego za četiri meseca samostalnog vežbanja.

Ukoliko imaš pitanje, ne znaš kako da kreneš ili ti je potrebna pomoć, slobodno me kontaktiraj putem društvenih mreža ili emaila. Možeš me pronaći i na Visokoj tehničkoj školi – ukoliko smatraš, da imaš dovoljno znanja i motivacije i spreman si da uložiš nekoliko meseci rada u pokretanje karijere, javi mi se!

Za kraj, nekoliko linkova, koji će ti sigurno biti korisni u početku:

https://www.w3schools.com/ - mnogo opisa pojmova i objašnjenja.
https://stackoverflow.com/ - - veliki broj odgovora na tvoja pitanja.
Youtube – neću ni staviti link, siguran sam da ti je među favoritima. ;)

Malo inspiracije, ako te frontend zanima:
https://codepen.io/
https://www.awwwards.com/