I sam sam bio u situaciji, u kojoj se nađe većina srednjoškolaca, koja planira da postane informatičar. Znao sam, da se radi o dobro plaćenom poslu i da sam na dobrom mestu.

Mnogi mladi ne znaju, da treba na vreme razmišljati o budućnosti, jer je polje informatike jako široko. U trećem razredu smo na jednom času razgovarali o tome, šta se sve može raditi sa diplomom iz informatike. Celu tablu su zauzele napisane mogućnosti – tad sam se malo uplašio, jer sam shvatio, da nemam pojma “šta ću biti kad porastem”.

Srećom, u doba interneta nije tako teško pronaći odgovore na pitanja. Oduvek volim da crtam – to mi je bila polazna tačka. Volim i programiranje, iako sam se u školi dosta mučio, jer mi se nije dopao programski jezik, koji smo učili. Iako se broj mogućnosti smanjio, nisam odmah krenuo sa programiranjem – bavio sam se Photoshopom, vežbanjem uređivanja video snimaka itd. Programiranje sam vežbao sa strane. Nije išlo loše, ali nisam bio siguran, da li sam na dobrom putu sa C, C++ i C# programskim jezicima.

Jedan savet: ako odlučite da se oprobate u programiranju, nemojte ispisivati informacije i učiti pojmove napamet – jako je dosadno i izgubićete volju! Ja sam napravio istu grešku, kad sam počeo da učim html i css. U okviru jednog školskog projekta sam morao napraviti jednostavan html + css sajt. Tu sam iskoristio svoje teorijsko znanje i “doterao” sam jednu stranicu koju sam skinuo sa interneta.

Došao je i trenutak, kada sam shvatio da mene ovo itekako zanima! Čim sam odlučio, šta želim da postignem, sve je dobilo smisao! Počeo sam da smišljam projekte i tražim kurseve. Poslušao sam jedno predavanje, tako sam saznao za jednu firmu (vidi logo u gornjem levom ćošku) i shvatio sam, da ne moram da se preselim u inostranstvo, da bih našao posao. Sve je krenulo, kad sam pronašao projekat i firmu, koja je imala ugovor sa višom školom, koju sam planirao da upišem.

Radio sam na sebi i učio pomoću interneta – nisam imao pojma, da li dobro napredujem i da li je to što radim dobro, ali sam bio istrajan i završio sam projekt, koji sam sebi zadao. Za četiri meseca sam tri puta preradio svoju prvu web stranicu. Struktura je ostala slična, ali sam dizajn više puta promenio. Uložio sam puno slobodnog vremena. Krajem marta su dani otvorenih vrata na Visokoj tehničkoj školi i mnoge kompanije drže predavanja. Posle predavanja sam pitao Daniela, kad mogu da postanem praktikant kod firme, kad se upišem na visoku školu. Odgovor me iznenadio – nisam morao da čekam. Pokazao sam mu svoju prvu web stranicu, trebao sam da položim test i nakon mesec dana rada kao praktikant, u maju sam postao zaposlenik kompanije. Prvu platu sam dobio pre maturskog ispita.

Nemojte se oslanjati na školu – oslonite se na sebe! Nećete u školi naučiti da programirate – moraćete da žrtvujete deo slobodnog vremena. Ono što se u školi nauči za godinu dana, samostalnim radom i pomoću interneta se može naučiti za mesec dana. Pored dobrog mentora, koji sve strpljivo objašnjava, teorijsko znanje će se “primiti” i znaćeš ga koristiti i u praksi. Do senior nivoa moram još jako puno da učim, ali sam upao u dobar tim, u kojem mi svi pomažu i ne plašim se da postavljam pitanja. Kad postaneš član tima, nije više samo tvoj cilj da napreduješ – to je cilj i tvojih saradnika.

Kad doneseš odluku, da se želiš baviti programiranjem i daš sve od sebe, tvoja karijera će jako brzo da napreduje, pogotovo, ako nađeš dobru kompaniju (nije plaćena reklama, ali stvarno! :D)

Ukoliko ne znaš, kako da kreneš ili kako da pronađeš inspiraciju, slobodno mi se obrati. Pohađam prvu godinu strukovnih studija na Visokoj tehničkoj školi u Subotici, godinu dana radim kao sitebuilder, pa su mi i iskustva “sveža”. Piši mi na Facebook-u ili Instagramu, pitaj, i ako si dovoljno motivisan/a, za kratko vreme možeš da postaneš glavni junak neke slične priče! Ukoliko misliš da imaš dovoljno znanja, ne ustručavaj se!